Sa čime se suočava dete koje ima disleksiju?

Sa čime se suočava dete koje ima disleksiju?

U svakom školskom odeljenju u proseku ima bar po troje dece sa disleksijom – poremećajem sposobnosti čitanja i razumevanja pročitanog. U Srbiji nema standardizovanog upitnika za procenu da li neko dete ima ovaj poremećaj, pa se često kasno i otkrije, a kada se i utvrdi da imaju disleksiju pred mališanima je veliki izazov.

Prema rečima Nataše Kovačević, master defektolog-oligofrenologa, deca sa disleksijom obično imaju manjak samopouzdanja, povlače se u sebe, imaju manji broj prijatelja. Dešava im se da zapostave školu, jer im treba mnogo više vremena da nešto nauče ukoliko je to nešto što moraju da pročitaju, i ako okruženje nije stimulativno i pozitivno, „dižu ruke“ od učenja. Pored toga, često dolaze i do predrasuda da su lenja i razmažena, pa to dodatno demotiviše dete sa disleksijom.

Poremećaj veštine čitanja i pisanja se manifestuje tako što osobe često izokreću slova ili reči, ili ih jednostavno ne primećuju.

film

foto: poster

Suštinski, deca i odrasle osobe sa disleksijom mešaju slična slova, permutuju slogove i vrše inverziju slova. Zbog svega navedenog, oni ulažu mnogo više truda da bi što preciznije pročitali tekst i samim tim ne mogu da se koncentrišu na njegov sadržaj.

Disleksija, poremećaj koji se manifestuje tako što osobe često izokreću slova ili reči, ili ih jednostavno ne primećuju, obično se ustanovi u trećem razredu osnovne škole. Kovačević kaže da na ranijem uzrastu mogu postojati indikatori, ali da je treći razred momenat kada se disleksija može sa sigurnošću dijagnostikovati. Napominje i da ne postoji standardizovan instrument za procenu disleksije, već upitnik za roditelje. Film “Heroji uče drugačije” priča o izazovima sa kojima se suočavaju oni koji imaju disleksiju;

Jedna od prvih stvari koja treba da se uradi je da se standardizuje test za procenu disleksije i da bude obavezan deo sistematskog pregleda učenika drugog ili trećeg razreda da bi se na vreme sproveo logopedski ili defektološki tretman- ističe Kovačević.

Kako nastavu prilagoditi deci sa poremećajem čitanja?

Defektolog Našata Kovačević ističe da je za razvoj i napredak deteta sa disleksijom veoma bitno okruženje koje je stimulativno.

Treba pronaći stil učenja koji detetu odgovara, i na njega se bazirati. Pored toga, postoje posebni načini na koji se može prilagoditi tekst da bi detetu sa disleksijom olakšalo čitanje. Pored samog prilagođavanja čitanja, može se prilagoditi i okruženje u kom dete radi i način ispitivanja- objašnjava ona.

Kaže i da u inostranstvu postoji asistivna tehnologija koja olakšva učenicima sa disleksijom čitanje.

Udruženje Centar za edukaciju i socijalno uključivanje Starija sestra iz Niša radi na izradi ovih edukativnih materijala i asistivne tehnologije i uskoro će imati promociju – nagovestila je Nataša Kovačević.

Nedavno je urađen i film “Heroji uče drugačije” čiji je cilj da proširi svest o poremećaju koji zahvata ne tako bezazlen procenat dece i da približi izazove koji se stavljaju ispred njih. Priča je pozitivna, jer govori o stvarnim herojima koji su uspeli u onome što su hteli, uprkos disleksiji.

Tekst je delo polaznika Letnje novinarske škole organizovane u okviru projekta “Mladi mediji“ koji zajednički sprovode DW Akademija, PU Lokal pres, Asocijacija medija i KOMS.

Preuzeto sa sajta Južne vesti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *